E-mail: famona@email.com

This is a document in Serbian and English
where you can find various information concerning
the NATO military action against Serbia.

Next document



Pokret za zastitu ljudskih prava

http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html

Zasto je srpska opozicija razjedinjena

Dok traje bombardovanje vec se razmislja o miru, i o novim izborima. O
izborima koji ce naciju izvesti iz krize i usmeriti preporodu i svetloj
buducnosti.

Pokret za zastitu ljudskih prava bez ikakve namere da kritikuje bilo koju
opozicionu stranku, ili da ispoljava netrpeljivost prema Koaliciji na vlasti, nego sa zeljom da doprinese slozi i snazi nacije, i promenama nabolje, zeli ovoga puta da stavi na javnu diskusiju svoja vidjenja o kvalitetu medjusobnih odnosa izmedju pojedinih politickih stranaka.

Srpska nesloga, bilo ona izmedju opozicionih stranaka, ili na relaciji
opozicija-koalicija na vlasti, ili kada se radi o nesporazumima ili
rivalitetima izmedju republika ili pojedinih regija, plemenske i pokrajinske nesloge, trvenja u pojedinim ustanovama, organizacijama, medju pojedincima, je vec postala poslovicna. Ona ne datira od danas, setimo se izmenjenih uvreda izmedju Vuka Brankovica i Milosa Obilica uoci Kosovske bitke 1389 godine! To traje do danasnjih dana.

Ovo pitanje se moze postaviti i ovako: Zasto su srpske elite neslozne? I to ne samo one u zemlji nego i kada se radi o Srbima u Dijaspori? Sta uciniti da se lose procene prevazidju?

Sada posle vise od pola veka vladavine prethodne vlasti, na razvalinama
drzave, dosao je momenat da i prethodna vlast koja je jos uvek na vlasti, i
opozicija, i svi mi, se pogledamo u oci, i priznamo da smo svi gresili. I da se izmirimo; oprostimo jedni drugima, slozimo. I postanemo ono sto smo uvek bili - braca. Braca koju su zavadjali; koja su se najzad osvestila. I trebamo da shvatimo da je najvise bio u pravu onaj otac iz nasih prvackih bukvara i knjiga koji je sa 7 prutova pokazao svojim 7 sinova kako ce biti nepobedivi: samo kada su slozni.

I tako cineci cemo izaci iz krajnje teske krize.

Koalicija na vlasti bi trebala posle prestanka bombardovanja da dozvoli
demokratske izbore na kojima ce narod izabrati vlast za naredni cetvoro-
godisnji period po svojoj volji. Sadasnjoj vlasti treba dati cvrste garancije da nece biti revansizama, progona, da ce imati sva prava kao opozicija i da ce tako moci bogata iskustvima dati svoj novi doprinos u menjajucim uslovima i nalaziti svoje buduce mesto na politickoj sceni zemlje.

Uostalom, iskustva drugih bivsih socijalistickih drzava pokazuju da nije nigde bilo revansizama, pa nece biti ni kod nas. Pogotovu, jer se na celu izvesnog broja najznacajnijih opozicionih stranaka nalaze bivsi komunisti koji ce biti uticajni, mozda i na vlasti, i nece dozvoliti obracune sa svojim dojucerasnjim paritijskim kolegama. Nemojmo nikoga okrivljavati, optuzivati, teretiti, nikome nije bilo lako, svako ima svoju sitinu. Nemojmo presudjivati nego prosudjujmo. A ovi vlastodrsci sa njihove strane treba da se pomire sa onima kojima su na bilo koji nacin naneli stetu i bol. I da ih zamole za oprostaj. Smatramo da je ovo sada sustinska odrednica i imperativ ovoga momenta i vremena.

Nesporna je cinjenica da je opozicija danas slabasna, i da nije u stanju da
smeni vlast kojoj je istekao rok trajanja, i koja treba da dozvoli novim
snagama da isprave njene prethodne propuste i tako naciju izvedu iz teske
krize. Pogotovu je sada opozicija oslabila u vreme ratnih dana.

Opozicija je pre svega neslozna i pozavadjana. Nedostaje svest da je neslozna opozicija privid opozicije. Iako u opoziciji ima izuzetnih intelektualaca koji su u stanju da procene uzroke nesloge i da porade da se ova sustinska i fatalna manjkavost otkloni, uprkos tome nema pravog napora i stanja duha da se u ovoj cinjenici resava sudbina opozicije i nacije. Nazalost, opozicionari dele sudbinu naroda, tj. pranje mozga nema objektivne analize i sposobnosti emotivne distance.

Uzroci nesloge i nesposobnosti opozicije, da se ujedini, su brojni i slozeni:

- opozicija je vrlo heterogena skupina pojedinaca i stranaka, sto se tice
politickog ubedjenja, drustvenog polozaja, egzistencijalne situacije,
obrazovanja, licne svesti i stanja duha, licne zrelosti, politicke kulture,
poznavanja drustva u kome zivimo, metoda drustvene kontrole.

- usled ovih razlika, i razlicitog stepena pritiska od strane vlastodrzaca, na delu su znacajne razlike u stepenu intenziteta negativnog stava u odnosu na stranke na vlasti.

- otuda proizilaze razliciti stepeni motivisanosti za opozicionu akciju

- a iz cega nastaju i razliciti ciljevi borbe i strategije kako da se ostvare.

Povrh toga sto su u mnogo cemu razliciti, opozicionari se ne poznaju dovoljno, prisutne su impulsivnosti prebrze i pogresne procene. Cesto su nategnutih nerava, sto je normalno znajuci teske uslove u kojima zive. Moze se reci da medju njima nema dovoljno kontakata, podlozni su intrigama i zavadama od strane vlastodrzaca, koji ih usmeravaju jedne na druge koristeci se njihovim neusavrsenostima ili manama, i monopolom na vlast i svojom moci. Ima i sitnih ljudskih sujeta, nerealnih ambicija, liderstava, iskljucivosti, netolerancije.

Koalicija na vlasti sve ovo vrlo vesto koristi da bi vladala opozicijom.

Sada posle devet godina postojanja visepartijskog drustva, jasnije su se
iskristalisali odnosi, vecina opozicionara je pozavadjana medjusobno,
razocarana opozicionim partnerima, rasturene stranke i koalicije, ostale su
lose procene netrpeljivosti ili/i mrznje, intrige i ogovaranja, podmetanja
nogu i diskreditovanja. Niko ni sa kim ne moze. Medjuljudski odnosi su jako
poremeceni, porodicni, susedni. Postoji velika psiholoska i moralna kriza, mi nismo u skladu ni sa samim sobom, a kako cemo se sloziti sa drugima koji
drugacije misle, u koje nemamo poverenje. Ovo je narocito znacajno kada se
radi o koalicijama. Sto je veci broj ucesnika u koalicijama, multipliciraju se razlike i potencijalne konfliktne situacije, sve su vece sanse za nove
raskole.

Pokret za zastitu ljudskih prava, se u granicama svojih krajnje skromnih
mogucnosti vec godinama zalaze za slogu, ispravne procene, kooperaciju i
integraciju opozicije. Ukoliko opozicija uspe da ovo ostvari ona moze pobediti na izborima i izvesti naciju iz krize.

Potrebno je prevazici komunikacione i sve druge barijere. Koalicije bi, po
nama, trebale da budu sto vece, ali uz stroge kriterijume, eliminisati one
sklone rovarenjima i intrigama, sujetama, nerealnim liderstvima. Mora se
razvijati poverenje i ispravne procene, uzajamno uvazavanje i postovanje,
negovati bon ton i fer plej, treba ukljuciti u ovaj proces tim psihologa i
psiho-sociologa koji treba da otkriju zarista nesporazuma i losih procena i da ih blagovremeno eliminisu, treba ucesnike koalicije uciti umesnosti
ophodjenja, drustvenoj i psiholoskoj kompetenciji.

Ujedno treba onemoguciti one koji sire lose procene i potsticu zavade.

Preporucljivo je, da ne treba ulaziti u zaostravanja sa koalicijiom na vlasti, ici na dijalog i uvazavanje, i voditi pre svega racuna o opstim interesima. Svi smo u teskoj, slicnoj situaciji. Ugrozeni smo kao nacija. Koalicija na vlasti i opozicija nisu neprjatelji, oni su ucesnici u politickoj utakmici, u kojoj treba da pobede oni koji ce dati najveci doprinos opstem progresu. Smena vlasti ne znaci vecitu vlast pobednika, gubitnici ce se pripremati za nove izbore. Svi ucesnici u buducoj politickoj utakmici moraju imati jednaka prava i obaveze.