This is a document in Serbian and English
where you can find various information concerning
the NATO military action against Serbia.

Next document

Ti, medjutim rastes, uz zornjacu jasnu,
sa Avalom plavom, u daljini, kao breg.
Ti treperis, i kad ovde zvezde gasnu,
i topis, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg.
U Tebi nema besmisla, ni smrti.
Ti sjajis kao iskopan stari mac.
U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti,
i ponavlja, kao dan i detinji plac.
A kad mi se glas, i oci, i dah, upokoje,
Ti ces me, znam, uzeti na krilo svoje.

Tokom svoje istorije, Beograd je bombardovan vise puta.

Treceg juna 1862. jedan turski vojnik ubio je srpskog decaka koji
je zahvatao vodu na Cukur-cesmi na Dorcolu, u Dobracinoj ulici.
To ubistvo izazvalo je veliko uznemirenje Srba i dovelo do daljih
sukoba sa Turcima, pa su oni 5. juna sa Beogradske tvrdjave
bombardovali Beograd. Bombardovanje je trajalo nekoliko sati, a
mnogo ljudi je stradalo i nacinjene su velike stete. Mnogi
Beogradjani su napustili grad: prema popisu je 1859. u varosi i
predgradjima bilo nastanjeno 18 890 lica, a 1863. bilo je 14 760
stanovnika. Beograd je uspostavio normalni natalitet tek posle
nekoliko godina (1866. u Beogradu je zivelo preko 24 000 ljudi).

Beograd je u Prvom svetskom ratu bombardovan prvi od svih gradova
u Evropi.

Prvo austrijsko bombardovanje Beograda bilo je u toku noci 28/29.
jula 1914. Austrijanci su bombardovali grad sa polozaja preko
Save. Pogodjeni su tada Prva zenska gimnazija, Grand hotel,
Francusko-srpska banka i druge zgrade. U toku 29. jula austrijski
topovi su dejstvovali granatama i srapnelima od 7 do 9 casova sa
polozaja na Bezanijskoj kosi. Tucen je prostor od Kalemegdana do
kafane Prolece i Velike pijace (danas Studentski trg).

Od 28. jula do 12. avgusta 1914. Austrijanci su bombardovali
Beograd sa Bezanijske kose i Zemuna, i sa dunavske strane od
pravca Ovce i Borce. U to vreme, nocu izmedju 4/5. avgusta, "nase
komite su nam priredile koliko cudno, toliko i smesno
iznenadjenje. Ujutru, 5. avgusta u 8 casova moglo se videti pravo
cudo u Duminoj kafani na uglu Jevremove i Kapetan-Misine ulice: 8
austrijskih vojnika u austrijskim uniformama. Na prvi pogled se
moglo pomisliti da su to zarobljenici, ali to nije dolazilo u
obzir jer da su zarobljenici, ne bi se nalazili u Duminoj kafani,
vec u nekom logoru ili kasarni pod strazom. U pitanju je avantura
nasih komita, medju kojima je bila i jedna zena, koji su nocu
presli Savu, upali u strazarnicu - karaulu pri samom uscu,
razoruzali strazare, svukli im odelo i dali im svoje komitsko, pa
ih tako poslali u Zemun. Sa strazarnice su skinuli austrijsku
zastavu i istakli nasu trobojku. Kao odgovor nasih komita,
usledilo je bombardovanje Beograda koje je nanelo veliku stetu
gradu."

Za vreme operacija na Ceru, Beograd je opet mnogo stradao. Prema
secanjima Jovana Miodragovica, ocevica, od 18. do 22. avgusta
1914. bile su pogodjene: "osnovna skola kod Saborne crkve,
Univerzitet, Bajlonov mlin na Topciderskom brdu, Elektricna
centrala, Fabrika duvana i Dvor. Razoreno je Pozoriste, hotel
Moskva sav izlupan, Rusko poslanstvo, Vodovod, i mnoge javne i
kulturne zgrade. Od Pozorista pored Kolarca pa sve do Terazija s
obe strane svuda rusevine, islo se prosto po staklu razbijenom od
prozora i od izloga. Iz ugla Dvorske ulice pa sve do Terazija gde
bese ceo niz kuca, imanje pok. Save Igumanova, sve je poruseno. U
Decanskoj ulici izdizahu se rusevine kuca kao kakvo strasilo.

Dana 18. i 19. avgusta teska artiljerija je ponovo gadjala
Ministarstvo vojno, Vojnu akademiju, Vojnu stanicu, Oficirsku
zadrugu, i opet su pogodjeni Univerzitet, Narodni muzej, Klasna
lutrija (u Vasinoj ulici) je sasvim porusena, pogodjeni su hoteli
Srpski kralj, Kruna i Realka. Po danu se video samo crni dim,
koji se dizao u nebo i pomalo razilazio, ali kad zadje sunce i
padne mrak, onda se na sve strane vide vatre - pozari, a plamen
lize do neba, cini se ceo ce Beograd izgoreti.

Od bombardovanja je vodovod ostecen, nema vode, pozari se ne mogu
gasiti. Nema elektrike - centrala je pogodjena. Prema
Miodragovicu, u toku jedne nedelje krajem avgusta palo je na
Beograd 3000 velikih granata. Beogradjani koji su za vreme
bombardovanja ostali u gradu, beze u suterene - podrume i zive
pod zemljom. Izlaze samo kad moraju. Ko nema svoj suteren, bezi u
tudji, tamo ruca, vecera i provodi noci. Mnogi su nosili sobom
budak, motiku i asov za otkopavanje u slucaju da budu zatrpani."

Pored toga, Beogradjani su se za vreme bombardovanja skrivali i u
Tasmajdanskoj pecini. U bombardovanju je ostecen i Kalemegdan, a
crkva Ruzica je potpuno razorena.

Beograd je tokom Prvog svetskog rata vise puta bombardovan. Tako
je mnogo ljudi stradalo i u bombardovanju 6. oktobra 1915. Prema
generalu Mihailu Zivkovicu, komandantu Odbrane Beograda, "samo na
Beograd i okolinu izbaceno je do 25 000 zrna uglavnom veceg
kalibra. Vatra nije prestajala sve do 8. oktobra uvece, dok nije
pao Beograd. Svi polozaji su bili u plamenu, naizmenicno su
tuceni Gornji i Donji grad, Ada Ciganlija, Banovo brdo, Cukarica,
Topcidersko brdo, polozaji i rovovi pored Save i Dunava."

Ti, medjutim, stojis nad sirokom rekom,
nad ravnicom plodnom, tvrd, uzdignut kao stit.
Ti pevas vedro, sa grmljavom dalekom,
i tkas u stoleca, sa munjama, i svoju nit.
U Tebi nema moje ljudske tuge.
Ti imas streljaca pogled prav i nem.
Ti i plac pretvaras kao dazd u sarene duge,
a hladis, ko dalek bor, kad te udahnem.
A kad dodje cas, da mi se srce staro stisa,
Tvoj ce bagrem pasti na me kao kisa.

Beograd nije nista manje stradao ni za vreme Drugog svetskog
rata.

Prvo bombardovanje Beograda bilo je za vreme tzv. Aprilskog rata,
na Uskrs 6. aprila 1941. Nemacka, italijanska, madjarska i
bugarska vojska pocele su napad u ranu zoru. Beograd je napadnut
pre 7 sati ujutro, iako je Beograd bio proglasen otvorenim
gradom. "Bio je to jedan od tada najtezih i najjacih vazdusnih
nemackih napada koji je izveden u toku jednog dana na jedan grad.
Bombardovanja su vrsila 234 bombardera uz pratnju lovaca. Oni su
u talasima od 6,30 do 8 casova bombardovali Zeleznicku stanicu,
elektricnu centralu, zgradu poste, telegrafa i telefona, zgrade
Ministarstva vojske i mornarice, Glavnog generalstaba i Vojne
akademije, dvor na Dedinju, gardijske kasarne u Topcideru,
Komandu zandarmerije, zemunski aerodrom, Uciteljski dom,
gimnazijske i skolske zgrade, bolnice, stambene kvartove
(narocito oko Slavije i Autokomande, na Banjici, Topcideru i
Dedinju), pa cak i sklonista od vazdusnih napada u parkovima i
tako dalje."

Nemci su toga dana jos tri puta bombardovali Beograd (oko 11, 14
i predvece), kao i 7. aprila, u jednom talasu. Nisu bombardovali
Zemun, jer je tamo zivelo nekoliko hiljada folksdojcera, a Zemun
je trebalo da pripadne NDH. Nisu bombardovali ni mostove kod
Beograda, jer su im bili potrebni za prelazak trupa.

Bombardovanje je iznenadilo stanovnistvo. Ljudi su pokusavali da
se sklone u zemljana sklonista u dvoristu Vaznesenjske crkve i u
Karadjordjevom parku, ali su Nemci gadjali upravo ta sklonista.
Avalskim, obrenovackim i smederevskim drumom ljudi su pokusavali
da se spasu, ali su mnogi bili pokoseni.

U bombardovanju su potpuno onesposobljene vodovodna, elektricna,
telefonska i kanalizaciona mreza. Ulice su bile razrusene, a
zrtava je bilo oko 3000. Povredjenih je bilo je nekoliko puta
vise.

Jedna od najvecih nesreca koja je zadesila Beograd tokom
uskrsnjeg bombardovanja je propast Narodne biblioteke. Katastrofe
kakva je ova nisu bas tako ceste u opstoj istoriji covecanstva.
Izgoreli su rukopisi, novine, casopisi i knjige koji su
nepovratno nestali. Sacuvana su samo tri rukopisa stare Narodne
biblioteke koja su tada bila van nje. U bombardovanju je izgorelo
350 000 knjiga u 500 000 svezaka, 1394 rukopisa od 12. do 19.
veka (zapravo cetvrtina ukupnog broja rukopisnih knjiga, od cega
preko 100 na pergamentu), 2000 rukopisa nove knjizevnosti (18. i
19. vek), zbirke retkih srednjovekovnih dokumenata (tzv.
trogirski - preko stotinu latinskih i italijanskih dokumenata od
srednjeg veka do 19. veka, zbirka turskih dokumenata i rukopisa
iz Bosne), retke knjige na stranim jezicima, retka izdanja od
kojih su mnoga zauvek izgubljena. U istom bombardovanju ostali
smo zauvek i bez nekoliko drugih starih srpskih rukopisnih zbirki
koje su se cuvale po manastirima, kao sto su Zitomislic, Duzi,
Devic, Grgeteg i mnogi drugi.

Beograd je vrlo zestoko stradao i od tzv. saveznickog (britanskog
i americkog) bombardovanja 1944.

Preko 600 saveznickih velikih cetvoromotornih bombardera zasulo
je bombama Beograd 16. i 17. aprila 1944. Bombe su padale kod
Zeleznicke stanice, na Postu 2, Okruzni ured za osiguranje
radnika, Radnicki dom, Igumanovu palatu, fabriku stofova Vlade
Ilica na Karaburmi, Studentski dom, Tehnicki fakultet, pivaru
Vajfert, fabriku hartije Vapa, na zeleznicke stanice u Topcideru
i Rakovici, Bajlonijevu pijacu, Kalenicevu pijacu, zgradu
Ministarstva finansija i druge zgrade, kao i na ulice: Stisku,
Nisku, Alekse Nenadovica, Milesevsku (posle rata Save
Kovacevica), Krunsku (Proleterskih brigada), Francusku, Rimsku,
Knez Miletinu, Makenzijevu (Marsala Tolbuhina) i druge. Bili su
poruseni svi mostovi na Dunavu i Savi, a od pojedinih delova
grada najteze je stradao Senjak. Bombe su 17. aprila pogodile i
logor na Sajmistu. Posto zatvorenici nisu smeli da se sklone, u
logoru je poginulo oko 60 i ranjeno oko 150 ljudi.

Drugo bombardovanje saveznici su izvrsili 18. maja. Tom prilikom
je narocito stradao kraj na Pasinom brdu (oko danasnjih Sumica).
Zeleznicka stanica je ponovo bombardovana 6. juna.

Pocetkom jula 1944, prilikom bombardovanja na Cukarici, bilo je
pogodjeno skloniste nafte. Bombe su pale i na fabriku secera, na
brodogradiliste, na slepove sa naftom na obali Save, na skolu
"Matija Ban". Pozar je trajao do 4 sata ujuto sledeceg dana.
Poslednje po redu bombardovanje angloamericki avioni izvrsili su
3. septembra. Tada je ponovo pogodjen Pancevacki most na Dunavu,
ponovo su bili osteceni zeleznicki i putnicki mostovi na Savi,
zatim unistena fabrika stofova na Karaburmi. Bombardovana je
zeleznicka stanica Dunav i teretni deo zeleznicke stanice
Beograd, Savsko pristaniste, fabrika hartije Vapa i oko 20 zgrada
u njenoj okolini. Bombe su padale i po Rakovici, Kotez-Neimaru,
na Dusanovcu i Pasinom brdu. Civilno stanovnistvo pretrpelo je
vrlo teske zrtve, ali nema podataka o brojkama. Zna se da je samo
u prvom naletu 16. i 17. aprila poginulo oko 1160 ljudi, a broj
ranjenih nije poznat, kao ni broj poginulih u bombardovanju u
julu i septembru.

Godine 1999, od 24. marta u 20 casova, NATO je poceo
bombardovanje Beograda, Srbije i Crne Gore. U trenutku dok ovo
pisem, bombardovanje jos uvek traje.

Ti, medjutim, sjas, i sad, kroz san moj tavni,
kroz bezbroj suza nasih, vecan, u mrak, i prah.
Krv tvoja ko rosa pala je na ravni,
ko nekad, da hladi tolikih samrtnicki dah.
Grlim jos jednom na Tvoj kamen strmi,
i Tebe, i Savu, i Tvoj Dunav trom.
Sunce se radja u mom snu. Sini! Sevni! Zagrmi!
Ime Tvoje, kao iz vedrog neba grom.
A kad i meni odbije cas stari sahat Tvoj,
to ime ce biti poslednji sapat moj.

Poezija: odlomci iz "Lamenta nad Beogradom" Milosa Crnjanskog,
pisanog 1956. u Cooden Beach-u.
Navodi su iz Istorije Beograda, tom 3, Prosveta 1974.

Sonja Petrovic
U Beogradu, 6. aprila 1999.